čojveku, učitelju, prijatelju, šogoru, tetku, zetu

prof. dr. sci. PETRU DONJERKOVIĆU

Imala si baril, i bronzine Pod škancijon stivane bocune Sve si gušte na ovome svitu Darivala ka lipe bokune Vonjala si toćon, i frižkinon Ladila me kad uvati fjaka A kad dušu stegla bi tuga U tebi san, i pija, i plaka Konobo moja, radosti sva Dušu san svoju, svu tebi da Konobo moja, ka dom si moj Čuvan ti pismu, ka život svoj Uz šteriku još vonja levanda Razvodni se život ka bevanda Od bibiti, falši novitadi  Nedamo se još smo uvik mladi Ajmo skupa prijatelji moji Razmistimo tamburin, katrige Zapivajmo pismu s kojon srce U po žmula zaboravlja brige  (R.Šunjić)

obitelj Pekčec